Klokan je tobovcar iz familije Macropodidae. U opštoj upotrebi, naziv se koristi da se opišu najveće vrste iz ove porodice: crveni, antilopski i istočni i zapadni sivi kengur iz roda
Macropus.
Klokani su endemski rod samo u Australiji.
Klokani imaju malu glavu, jake i duge straznje noge kao stvorene za skakanje i dugacak rep koji im sluzi kao kormilo i pomaže da održe ravnotežu. Kao i svi ustali tobovčari na stomaku imaju torbu u kojoj nose mladunce dok ne porastu dovoljno da bi se mogli slobodno kretati.
Klokani su jedine zivotinje kojima je skakanje oblik kretanja. Normalna brzina im je 20-25 km/h, ali na kraćim razdaljinama mogu dostići i brzinu od 70 km/h, a na dužim 40 km/h. Zbog svojih straznjih nogu klokan mora skakati, a ne može se normalno kretati.
Klokani su krupni biljožderi, hrane se travom i korenjem. Mnoge vrste su noćne životinje, obično provodeći dane izležavajući se,
dok noću i ujutru su u potrazi za hranom, krećući se u gomili.
Klokani pasu travu i zbog te osobine su im se razvili specifični
zubi. Sekutićima prinose ustima travu blizu zemlje, dok je kutnjacima
seku i melju. Zbog toga što dve strane donje vilice na kojoj se
sekutići nalaze odvojeni nisu spojene, kenguri imaju širok ujed.Jednu grupu kengura sačinjava deset ili više mužjaka i ženki. Sezona parenja
počine u različito vreme kod različitih vrsta kengura. Ženke crvenog
kengura su spremne za parenje u svako doba; sivi kenguri se pare i
rađaju mlade između oktobra i marta (letnji period južne hemisfere);
dok antilopski kenguri su spremni za parenje u jesen, u martu i aprilu.
Trudnoca klokana traje 30-36 dana. Pri rođenu mladi klokan teži svega 12g. Tada su samo prednji udovi nešto razvijeniji da bi mu omogućili da se uspuzi do torbe i zakači za majčinu bradavicu. Mladunče ostaje 9 meseci u torbi a nakon toga povremeno će iz nje izlaziti. Majka će ga hraniti dok ne napuni 18 meseci.
Početna stranica 
